Имао сам 22 године када сам био присиљен да напустим Југославију због одлуке Савезног суда којом ми је наређено да напустим земљу и да се никада не вратим. Разлог томе је био што сам тврдио да је комунизам лош систем. Кренуо сам у Сједињене Америчке Државе 1969. године и настанио се у Кливленду, Охају, где сам живео наредних 12 година. Слободно време сам проводио учећи енглески језик како бих могао да радим, контактирам са људима и успем у овој новој земљи.
Пошто сам сматрао да свет много више има да понуди, а желео сам да у томе учествујем, отишао сам у Јужну Флориду која је позната по плажама и ноћном животу. У потпуности сам уживао и упознао се са туристима са све четири стране света. Пошто су туристи често поново долазили на годишњи одмор у Флориду, склопио сам многа познанства. У разговорима сам схватио да су они, као и ја, усамљени, да носе тежак терет и да желе да се ослободе, али да не знају како.
У самоћи сам схватио да сам дубоко неиспуњен. Пио сам алкохол као што људи користе дрогу да би попунили празнину душе. Трагамо за задовољством, али не знамо како да га нађемо. Као да нас испуњен, срећан живот избегава. Већина мојих пријатеља и колега из бивше Југославије и Јужне Флориде су пили, пушили и користили дрогу. Били смо робови тога. Како да се ослободимо и да живимо испуњеним животом?
Када сам напунио 40 година постао сам уморан од оваквог живота. Изгледало је безнадежно да се ствари побољшају. Једна мисао ми је стално падала на памет: "Ако Бог постоји – зашто не учини нешто са нама? Ако нас је Бог створио, због чега се налазимо у овој ситуацији? Вероватно смо постали тако лоши да нас је чак и Бог напустио и није више са нама. Одлучио сам да се молим и да од Њега тражим да ми се објави и да ми помогне да схватим због чега се људи налазе у хаосу, зашто су збуњени, зашто живе у разореним породицама, због чега имају проблема, зашто су гладни, болесни, ратују и имају многе друге невоље. Почео сам да се наглас молим Богу: "Господе, чуо сам да је Исус Христос Син Бога и да је умро на крсту. Не знам шта му се након тога десило, али да сам сигуран да постојиш, веровао бих у Тебе и свакоме бих говорио о Теби." Након што сам рекао ову молитву нисам уочио никакву промену. Помислио сам: "Ко сам ја да од Бога тражим да ми се објави?" Поново сам се молио, али другачије: "Господе, шта год ти предложиш ја ћу прихватити. Само морам да будем сигуран да постојиш и вероваћу у Тебе, свакоме ћу говорити о Теби."
Након молитве осетио сам додир у грудима, као да излазим из тела. Уплашио сам се и помислио да умирем. Тада сам схватио да сам себе предао Богу. Страх је престао и одмах сам се нашао у светлом тунелу. Био сам радознао и радостан док сам кроз њега пролазио. Посматрао сам све око себе, а када сам се окренуо нисам видео своје тело. На крају тунела налазила су се два јака снопа светлости и помислио сам да ће ме спалити. Знао сам да сам грешан, тако да нисам могао да побегнем. Рекао сам себи да ће Господ Бог учинити онако како Он жели.
Када сам прошао кроз светлост, био сам усхићен и Господ ме је повео на Небо. Пошто сам знао да сам на Небу, био сам неописиво срећан. Видео сам отвор који је, како сам му прилазио, постајао све већи. Затим сам видео сребрног анђела са крилима који је дошао до мене и стао поред. Анђео је био огроман. Иако нисам могао да видим његово лице, испунила ме је бесконачна срећа. Радосно, сјајно светло било је свуда и није било ни мрака, ни сенке. Светло, какво до сада никада нисам видео, носило ме је куда год сам пожелео. Узбуђење је било неописиво и желео сам да тамо останем. Помислио сам: "Овде је тако лепо; овде ћу остати." У том тренутку Бог ме је сјединио са телом. Почео сам да говорим Господу да желим да се вратим на Небо и да живим тамо, а не на земљи. Употребио сам сваки аргуменат којега сам могао да се сетим како бих убедио Господа Бога да ме врати назад. Тада сам чуо глас: "Тражио си да знаш да ли постојим како би могао да верујеш у мене и да свима говориш о томе." Схватио сам да имам задатак и одговорност да другима говорим, али сам открио да не могу. Мислио сам да ће ми рећи да је то био леп сан или визија која није могућа. Избегавао сам тениска игралишта, плаже и друга места где сам могао да сретнем људе које познајем. Требао сам да говорим, али нисам могао да се натерам. Прошло је шест месеци. Једнога дана у септембру 1986. рекао сам Господу Богу: "Одлучио са да читам Библију и да се свакога дана молим, да постим и да другима говорим о Теби. Нећу се више бавити било каквим пословима, нећу више ставити руку ни на једну девојку, нити ћу се женити."
Затим сам почео да читам Библију. На почетку нисам пуно разумео, али сам упорно наставио да проучавам. Читао сам Јован 3:16, 17 и 18 где пише: " Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки – ко верује у њега – не пропадне, него да има вечни живот. Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. Ко верује у њега томе се не суди; а ко не верује – већ је осуђен, што није веровао у име јединороднога Сина Божијег."
У Римљанима 3:23 Господ Бог каже да су сви сагрешили и не заслужују Божју милост. То се односи и на мене – и ја сам био грешан. Једино решење је било да се покајем и да од Господа тражим опроштење. Господ Исус Христос је умро на крсту, пролио је своју крв за све грешнике света – такође и за мене. Васкрсао је трећега дана у слави и у вечном телу. Четрдесет дана био је са својим ученицима (како каже у Јеванђељу да "једино они који верују у Њега имају прави и вечни живот са Богом"). У Делима 1:5 Господ Исус Христос говори својим следбеницима да остану у Јерусалиму и да чекају Божје обећање које су чули: "Јован је крстио водом, а ви ћете за који дан бити крштени Духом Светим". У осмом стиху каже: "Него ћете примити силу – кад Дух Свети сиђе на вас, и бићете моји сведоци како у Јерусалиму тако и по свој Јудеји, и Самарији и до краја земље." Када је завршио са причом, посматрали су га, а он је био вазнесен. Облак га је примио тако да га више нису могли видети. Наставили су да упорно гледају у небо. Пред њима су се појавила два човека у белом и рекла: "Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус, који је од вас вазнесен на небо, доћи ће на исти начин како сте га видели да одлази на небо" (Дела 1:11).
Ученици су напустили Маслинску гору и вратили се у Јерусалим. Отишли су у горњу собу и остали са 120 људи. Одлучили су да се заједно моле и да захвале Господу. Међу њим је била Исусова мајка Марија и Његова браћа. У Делима 2:1-4 каже: “А кад дође Педесетница, сви су били заједно на истом месту. И одједном наста хука са неба, као кад дува силан ветар, те испуни сву кућу у којој су седели. И показаше им се језици који се разделише, као да су од ватре, па се на сваког од њих постави по један. Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима, како им је Дух давао да говоре.” То је био Саветник којег им је Исус обећао у Јовану 15:26-27: “А кад дође помагач-утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Духа истине, који од Оца исходи, он ће сведочити за мене; а и ви сведочите, јер сте са мном од почетка.” А у Јовану 16:8-11 говори нам о њему. “И кад он дође, доказаће свету да има греха, и праведности и суда. У погледу греха – што не верује у мене; у погледу праведности – што одлазим Оцу и нећете ме више видети; у погледу суда – што је владар овога света осуђен.”
Дела 2:5 јасно кажу да су Јевреји, који су били у Јерусалиму током доласка Светог Духа, били збуњени зато што су чули да се говори њиховим језиком. Расправљали су међу собом јер су се питали како су необразовани апостоли из Галилеје могли да говоре другим језицима. “Како то да свако од нас чује свој матерњи језик?” Партијанци, Медијанци, Еламити, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понтија и Азије, Фригије, Памфилије, Египта, Либије, Рима, па и Јевреји и прозелити, Крићани и Арапи чули су на свом језику моћна дела Бога. Питали су се шта то може да значи. Неки су исмевали апостоле и рекли да су пијани (стих 13).
Апостол Петар је устао и обратио им се у Делима 2:14-47: “А Петар стаде с Једанаесторицом, подиже свој глас и рече им: Јудеји и ви сви што живите у Јерусалиму, ово знајте и слушајте моје речи. Нису ови људи пијани – како ви мислите – јер је тек трећи час дана, него се ту ради о ономе што је рекао пророк Јоил: ‘У последње дане, говори Бог, излићу од свога Духа на све људе, па ће ваши синови и ваше кћери пророковати, и ваши младићи ће гледати виђења, а ваши старци ће снивати снове; па и на своје слуге и своје слушкиње излићу од свога Духа у оне дане, и пророковаће. Чинићу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи, крв и огањ, и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв – пре него што дође велики и славни дан Господњи. И биће спасен свако ко призове име Господње.’ Људи Израиљци чујте ове речи: Бог је у вашој средини потврдио Исуса Назарећанина силама, чудима и знацима што је Бог преко њега учинио међу вама, као што сами знате, њега сте ви, пошто је предан по одређеној вољи и промислу Божијем, преко руку безаконика приковали на крст и убили, али га Бог ослободи смртних болова и подиже га, јер није било могућно да га смрт држи. Давид, наиме, говори за њега: ‘Стално сам гледао Господа пред собом, јер ми је с десне стране – да се не пољуљам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, чак ће и тело моје почивати у нади, јер моју душу нећеш оставити у царству смрти, нити ћеш дозволити да светац твој иструне. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весељем пред лицем својим.’ Браћо, вама се може слободно рећи о патријарху Давиду, да је умро и био сахрањен, и да је његов гроб код нас до данашњег дана. Али како је био пророк и како је знао да му се Бог заклетвом заклео да ће од рода његових бедара некога посадити на његов престо, предвидевши рече за Христово васкрсење: нити је био остављен у царству мртвих, нити му је тело иструлило. Овога Исуса је Бог васкрсао, чему смо ми сви сведоци. Подигнут тако Божијом десницом он је примио од Оца обећаног Духа Светога и излио ово што гледате и слушате. Давид се, наиме, није попео на небеса, него само говори: ‘Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ Стога нека сав дом Израиљев сигурно зна да је Бог учинио Господом и Христом овога Исуса кога сте ви распели. А кад су ово чули, косну их у срце, те рекоше Петру и осталим апостолима: браћо шта да чинимо? А Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога. Јер је за вас то обећање, и за вашу децу, и за све даље колико год их позове Господ Бог наш. А многим другим речима сведочио је и опомињао их: спасите се од овог поквареног нараштаја. Тако се крстише они који су примили његову реч, и додаде се онога дана Цркви око три хиљаде душа. Били су истрајни у апостолској науци и заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама. А страх уђе у сваку душу, јер су апостоли чинили многа чудеса и знаке. А сви који су поверовали беху заједно, и имали су све заједничко; продавали су што су стекли и имали, па су то делили свима – како је коме било потребно. Свакодневно су били стално и једнодушно у храму, ломили су хлеб по кућама, примали су храну с радошћу и проста срца, хвалећи Бога и уживајући љубав свега народа. А Господ је сваки дан додавао оне који се спасавају.”
Покренут Духом Светим апостол Павле је написао у Римљанима 10:9-17: “Ако, дакле, својим устима исповедиш да је Исус Господ и поверујеш у свом срцу да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. Јер срцем се верује за праведност, а устима се исповеда на спасење. Писмо, наиме, каже: ‘Свако, ко верује у њега, неће се постидети’. Јер нема разлике између Јудејина и Грка; један исти Господ је над свима, богат за све који га призивају, јер: ‘Свако, ко призове име Господње, биће спасен.’ Како ће, дакле, призвати онога у кога нису поверовали? А како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће пак чути без проповедника? И како ће проповедати, ако нису послани? Као што је написано: ‘Како су миле ноге оних који јављају добра.’ Али сви нису послушали еванђеље. Јер Исаија говори: ‘Господе, ко је поверовао нашој проповеди?’ Вера, дакле, потиче од проповеди, а проповед бива Христовом речју.”
Јован 1:12: “А свима, који га примише, даде моћ да постану деца Божија, - онима што верују у његово име”.
Можеш да кажеш следећу молитву: Господе Боже, ја сам грешник; кајем се за своје грехе и тражим опроштење. Исусе Христе, схватам да си ти Божји Син; да си умро на крсту за грехе и за све људе, верујем у срцу да си трећег дана устао из мртвих, да си четрдесетог дана вазнесен на небо и да си сео са десне стране трона свога Оца, да имаш сву силу и ауторитет, како на небу тако и на земљи. Молим те уђи у мој живот и својом светом крви ме очисти свих греха, уклони осуду од мене. Помози ми да верујем да кроз ране, које су раниле твоје тело, могу да доживим исцељење. Дај ми дар Светог Духа како бих заувек могао да будем са Тобом. Хвала ти, мој небески Оче, у имену Господа Исуса Христа.
Ако верујеш, треба сваког дана да читаш Библију и да живиш онако како она учи. Док будеш читао, схватићеш шта Господ Исус жели да знаш и да чиниш.
Знаци времена нам говоре да ће се Господ Исус ускоро вратити. Треба да будемо спремни, да верујемо, да живимо по узору који нам је Господ Исус дао и да чинимо Његову вољу. То је написано у Јеванђељу по Јовану 14:1-6: “Нека се не узнемирава ваше срце; верујте у Бога, и верујте у мене. У дому мога Оца има много станова; да није тако, зар бих вам рекао: идем да вам припремим место. И кад одем и припремим вам место, доћи ћу опет и узећу вас к себи, да и ви будете где сам ја. И знате пут куда ја идем. Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо да знамо тај пут? Рече му Исус: ја сам пут и истина и живот; нико не долази к Оцу - сем кроз мене.”
Нико не може да упозна Господа Бога ако не верује у Господа Исуса Христа. Апостол Павле је писао како га је Свети Дух учио у 1. Солуњанима 4:16-18: “Јер ће сам Господ на заповест, на глас арханђела и на трубу Божију сићи са неба, те ће мртви у Христу васкрснути прво. Затим ћемо ми живи, ми који преостајемо, бити заједно са њима однети на облацима у ваздух у сусрет Господу; и тако ћемо свагда бити са Господом. Стога тешите један другога овим речима."
Господ Исус Христос је обећао да ће сићи са неба у слави, са анђелима и сви свети ће успоставити Божје краљевство на земљи, да ће спасити све који верују у Њега. А они који не верују, биће бачени у Језеро огњено. Откривење 1:7: “Ево, иде са облацима и гледаће га свако око и они који га прободоше, и кукаће за њим сва племена земаљска. Да, амин."
У истој књизи Откривења 19:19-21 каже: "И видех звер и цареве земаљске и њихове војске скупљене да зарате с оним што седи на коњу и с његовом војском. И звер би ухваћена и с њом лажни пророк који је пред њом учинио чудне знаке, којима је довео у заблуду оне што примише жиг звери и оне што се клањају њеном лику; обоје беху живи бачени у ватрено језеро које гори од сумпора. Остали пак беху побијени мачем који изиђе из уста онога што сеђаше на коњу, и све птице наситише се меса њихова."
Откривење 20 нам говори да ће Бог са својим анђелом заробити Сотону и везати га у окове у дубоку јаму током 1000 година да у том периоду не би могао да вара народе. На крају 1000 година кратко ће га ослободити и он ће преварити људе на земљи и окупиће их за битку. Они ће бити толико бројни као песак на мору. Доћи ће дан да нападну Јерусалим, али ће са неба сићи ватра и уништити их. Ђаво ће бити бачен у Ватрено језеро где су били бачени звер и лажни пророк пре хиљадугодишњег царства, и мучиће их дању и ноћу заувек.
У поглављу 20, стихови 11-15 кажу: "И видех велики, бели престо, и онога што седи на њему, од чијег лица побегоше земља и небо, и не нађе им се места. И видех мртваце, велике и мале, где стоје пред престољем а књиге се отворише; и једна друга књига би отворена, то је књига живота. И мртвацима се судило на основу онога што је написано у књигама – по делима њиховим. И море даде мртваце који су у њему, и смрт и ад дадоше мртваце који су у њима, и свако би осуђен по делима својим. И смрт и ад беху бачени у ватрено језеро. Ово је друга смрт, ватрено језеро. И ко год се не нађе уписан у књизи живота, би бачен у ватрено језеро." Сада Господ Исус Христос седи на трону славе и милости. Он има сву власт и силу на небу и на земљи. Господ жели да спасе сваку особу која се искрено покаје и верује у Њега. Господ Исус Христос је разапет да спаси сваку душу која га прихвати. Био је прикован на крсту и Његова драгоцена крв је проливена за опроштење греха.
Трећега дана је васкрсао из мртвих, у свом прослављеном телу, након четрдесет дана, вазнесен је на небо и десет дана касније послао је Светог Духа. Свети Дух борави у верницима готово 2000 година и помогао је многима да постану налик Христу. Свети Дух учи сваког верника да је ђаво поражен и осуђен. Свака особа треба да зна да је за спасење остало још мало времена – сви знаци указују да су последња времена дошла. Нико не може сам да плати за своје грехе или да спасе себе. Морамо да прихватимо Божју милост и дар спасења који је Исус Христос платио на крсту својим животом. У Светом писму је записано (2. Коринћанима 6:2): "Јер каже: 'У згодно време услишах те и у дан спасења помогох ти.' Ево сад је најпожељније време, ево сад је дан спасења."
Једнога дана 1986. године био сам у хришћанској породици. Један брат се у вери молио Господу Богу за мене. Руку је држао на мом рамену. Изненада је почео да говори језицима. Помислио сам: "Којим језиком говори када његове речи немају никаквог смисла?" Затим је почео да говори на енглеском и поновио је исту поруку; тада сам га разумео. Порука је била за мене од Господа Бога: "Ићи ћеш у земљу одакле си дошао и свим људима ћеш говорити о мени."
На који начин Господ Бог данас говори? Да ли треба да одем у Југославију, иако су ме власти отерале и наредиле да се никада не вратим? Како да верујем да је ова порука дошла од Господа Бога? Помислио сам: "Како могу да говорим о томе када још увек нисам научио Библију?" Почео сам да је сваки дан читам и да се молим Господу, да се захваљујем и да Га величам. Знао сам да имам задатак да проповедам Исуса Христа и Његову реч свима који живе у Јужној Флориди или тамо долазе као туристи. Узео сам Библију, отишао на сва места где сам раније играо тенис, одбојку и шетао се обалом океана. Многи људи који су ме раније познавали били су изненађени када су видели да у рукама држим Библију. Проповедао сам им Јеванђеље. Неки су слушали са заносом и одушевљењем, док су други били незадовољним оним што су чули. Пријатељи Јевреји су рекли: "Не желимо да чујемо о Исусу Христу да нас други просветле, али од тебе ћемо слушати." Провео сам време са њима и замолили су да се молим за њих, да их у молитви предам Господу и били су срећни.
Један старији Јевреј којега сам дуго познавао, седео је на клупи и љубазно ме поздравио. Замолио ме је да седнем. Рекао је да има проблема док хода, да га боли лево колено. Живео је сам и није имао никога да му помогне. Изненада ме је упитао да ли бих се молио за њега и рекао да ће веровати у Исуса Христа ако га исцели. У Библији каже у Јовану 20:28, 29: "Тома одговори и рече му: Господ мој и Бог мој. Исус му рече: поверовао си зато што си ме видео. Блажени су који не видеше – а повероваше."
Молио сам се и тражио од Господа Бога да га ослободи бола и да му поврати здравље. Када је покушао да хода, рекао је да се боље осећа и да му више не треба штап. Неколико дана касније видео сам како људима, који су седели око њега, говори да је здрав и да може слободно да покреће ногу. Након тога многи су ме звали и молили да им говорим о Господу Христу. Био сам захвалан Богу за све њих, јер су се понизили да приме и схвате Божју реч.
Неки од мојих познаника били су власници Карипског хотела. Њихови преци су дошли да живе у Флориди. Били су верници који су читали Библију, молили се и захваљивали Господу на Његовој љубави према свакој души. Молили су Бога да спаси људе и да им поклони вечни живот. Свако ко није у јединству са Светим Духом налази се у духовном мраку, јер није понизан пред Исусом Христом кроз искрено покајање и праву веру.
У хотелу сам приметио да је нека жена из Канаде веома тужна. Неко ју је упитао шта се догодио. Знали су да је муж у болници. Одговорила је да су јој саопштили да ће муж ускоро умрети – да нема лека за њега. Лекари су јој рекли да ће живети свега неколико сати. Пришао сам јој и понудио да чита хришћанску литературу. Рекао сам јој: "Ваш муж ће живети." Питала је: "Ко сте ви да можете то да кажете?" Објаснио сам да сам Христов слуга и ако замолим у складу са Његовом вољом, Он ће учинити. Рекла је да ми не верује. Питао сам: "Да ли желите да ваш муж живи и да буде здрав?" Предложио сам да се заједно молимо. Молио сам Господа Исуса Христа да га оздрави, да продужи његов живот. Захвалио сам му се из срца што ће то учинити.
Наставио сам да проповедам Господа Исуса Христа. Неколико недеља касније пролазио сам поред истог хотела. Неко ме је позвао. Окренуо сам се да видим. Била је то жена чији муж се вратио из болнице. Позвала ме је да дођем и да га видим. Када сам му пришао устао је из столице и поклонио ми се. Рекао сам му: "Брзо, устаните, немојте да то чините." Устао је и узвратио: "Шта друго да радим?" Упитао сам га: "Када се враћате у Канаду?" Одговорио је: "У петак." Рекао сам: "Тада причајте вашој породици, пријатељима, познаницима, комшијама и непријатељима да вас је Господ Исус Христос исцелио и поклонио вам живот. Треба да верују свим срцем и да сваки дан читају Библију. Треба да знају и извршавају Божје заповести: "Љуби Господа Бога својега свим својим срцем, свом душом својом и свим умом својим и служи му."
Једном другом приликом нека госпођа је ушла и пожурила према телефону. Није довршила разговор и рекла нам је да муж има високу температура, па му је хитно потребна помоћ. Рекао сам јој да ће муж оздравити ако се буде молила са мном. Одговорила ми је: "Ко сте ви да ми то кажете?" Рекао сам да сам слуга Исуса Христа и шта год тражим у молитви, ако Он жели Он ће и учинити. Није веровала, али је била очајна и пристала је да се моли. У молитви сам укратко тражио од Исуса Христа да у складу са својом милости врати човеку здравље. Рекао сам јој: "Идите и видите како је вашем мужу. Вратите се да нас обавестите." Брзо се вратила и свима јасно рекла да је муж потпуно здрав – да је устао и да хода.
Када су ови туристи дошли следеће сезоне, рекли су да су читали Библију, да сада верују у Господа. Господ је променио срца оних који су га искрено тражили, подарио им је Светог Духа тако да су се сви имали живот у Њему. Нема разлике између Јевреја и осталих људи. Сви смо исти пред Богом. Исаија је пропороковао у Исаији 53:3-7, око 650 година пре Христовог рођења: "Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га ни за што не узимасмо. А он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. А он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо. Сви ми као овце зађосмо, сваки од нас се окрену својим путем; и Господин пусти на њ безакоње свијех нас. Мучен би и злостављан, али не отвори уста својих; као јагње за клање вођен би и као овца нијема пред онијем који је стриже не отвори уста својих." У 1. Петровој 2:24 каже: "Он је на свом телу понео наше грехе на дрво, да се опростимо грехова и да живимо за праведност; његовим ранама сте исцељени."
У октобру, док сам био на вечерњој молитви, јасно сам чуо поруку у духу. Порука је гласила: "Желим да говориш против урагана Флојд." У то време сам живео у Јужној Флориди и знао сам да урагани доносе снажне ветрове, кишу и праве велику штету уништавајући куће, дрвеће и све што се нађе на њиховом путу. Нисам гледао телевизор нити читао новине, нисам знао да стиже ураган. Следећег дана сам отишао у цркву и питао вернике шта знају о урагану Флојд. Објаснили су да се приближава Јамаици и да за три дана може да дође у Флориду. Питали су због чега се интересујем. Рекао сам им да ми је Господ наредио да говорим против урагана Флојд, али нисам знао како нити где. Следећег дана дувао је јак ветар и падала је киша. Закључио сам да је ураган стигао у Флориду. Укључио сам телевизор, канал са временском прогнозом. Директор Института за метеорологију је рекао да је ураган Флојд стигао на обале Флориде и да је прекасно да људи иду у склоништа. Наставио је: "Није ми јасно како је стигао тако брзо. Нисмо могли да пратимо његово кретање." У том тренутку глас ми је рекао: "Брзо устани, стави руку на телевизор и говори против њега." Пожурио сам, ставио руку на телевизор и рекао: "Урагане Флојд, заповедам ти у имену Господа Исуса Христа да се расцепиш у комаде; и да не изазиваш више штете." Угасио сам телевизор и веровао да ће се све десити како сам молио. Ходао сам по соби захваљујући Господу Богу. Пола сата касније укључио сам телевизор. Поново је говорио директор и говорио како се ураган разбио на три дела; више није било урагана и неће више изазивати штету. Радосно је додао: "Ово се никада раније није догодило. Не могу да схватим." Када сам стигао на уобичајени молитвени састанак у цркви, група верника ме је питала: "Реци нам како си се молио." Описао сам како се догодило. Захвалили су се Господу Исусу Христу.
Једнога дана док сам проповедао. Један верник ми је пришао и рекао: "Да ли знате да ураган Михајло долази према Флориди из правца Западне Африке и да је веома јак?" Када сам стигао кући укључио сам телевизор и видео како ураган Михајло иде право према Флориди. Ставио сам своју руку на телевизор и у имену Господа Исуса Христа заповедио урагану да промени свој правац и да крене на север. Пола сата касније поново сам укључио телевизор. Обавестили су да је ураган већ скренуо 90 степени на север. Слава и захвалност Господу Исусу Христу који нас је благословио и који од нас верника тражи да будемо послушни и да чинимо оно што нам је заповедио.
Наставио сам да проучавам Библију и да време проводим у молитви. Много пута сам се питао за Југославију. Да ли треба свим људима да говорим Божју поруку, да сви људи сазнају за Господа Исуса Христа? Наставио сам да проповедам туристима у парковима, на плажама, свима који су посетили Јужну Флориду или су у њој живели.
У нама који смо примили Светог Духа Бог влада Он јер смо рођени од Бога и Његова смо црква. Апостол Павле, надахнут Светим Духом, каже као што је написано у 6. поглављу Прве посланице Коринћанима 19 и 20: “Зар не знате да је ваше тело храм Духа Светога који је у вама, кога имате од Бога, те не припадате само себи? Ви сте, наиме, скупо купљени, прославите, дакле, Бога својим телом.” У Јовану 14:13, 14 каже: “Што год заиштете у моје име, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. Ако ме што замолите у моје име, ја ћу учинити.”
У лето 1990. одлучио сам да се вратим у Југославију. Прошло је двадесет и три године од како сам напустио своју домовину. Питао сам се да ли ћу срести своје старе познанике и пријатеље, да ли су ме заборавили. Можда ме чак ни рођаци неће препознати. У молитви сам замолио Господ да ми каже шта да говорим и одакле да почнем, и замолио сам га да ми, у складу са својом милости, говори у сну или визији, да ми каже шта да урадим. Док сам спавао чуо сам глас који ми је рекао: “Мораш да говориш моје речи. Они морају да ме слушају, само им кажи моје речи.” Наредног јутра отпутовао сам у Београд. Путницима у авиону сам говорио Божју поруку. Многи су радосно слушали. На путовању се авион зауставио у Загребу што ми је пружило прилику да пилотима и стјуардесама говорим јеванђеље.
Недуго након доласка у Београд, отишао сам у радио станицу и понудио директору да слушаоцима говорим о правој вери у Бога. Један сат сам био гост на радију и започео емитовање радио и телевизијских емисија у неколико градова. Такође сам у многим деловима бивше Југославије помогао да се дели Библија.
Када читамо и слушамо Библију примамо веру у Бога, јер срећемо Господа Исуса Христа. Тада сигурно знамо да морамо да се покајемо за грехе, да морамо да отворимо своје срце за Господа Бога, као што је написано. Према Његовој милости постајемо Божја деца кроз веру у Господа Исуса Христа.
Док сам током дана проповедао у главној улици главног града бивше Југославије, група људи се окупила да чује јеванђеље о Исусу Христу. Стајао сам са Библијом да је читам и да проповедам Божју реч, када је пришла група људи. Неки су ми пришли од позади и снажно ме држали да нисам могао да се покренем. Друга два човека, са коцем дугим око 3 метара, желели су да ме прободу ударајући ме у стомак. Један од нападача је отишао уз речи: “Не желим да будем умешан у убиство овог човека. Немам никаквог разлога да га убијем.” Нису га слушали, него су наваљивали још ближе са својим дугачким коцем. Рекао сам им: “Слушајте шта вам каже ваш пријатељ.” Упитао сам их: “Због чега се журите у пакао? Отићићете тамо ако се не покајете у име Исуса Христа. Желите да ме убијете, али ја сам овде да вам кажем да вас Бог воли и да жели да се спасите.” Осетио сам да ме више не држе тако снажно и на крају сам могао слободно да идем. Отишао сам неколико блокова даље и поново почео да проповедам. Било је то 1991. године. Убрзо након тога проповедао сам на тргу, један ћошак од главне улице. Три двадесетогодишња младића дошла су до мене. Један ми је узео микрофон из руке и ударио ме по глави. Други је узео сталак и сломио ми о главу. Трећи је дошао од позади и ударио ме у лице. Још увек сам могао да стојим када су почели да нападају људе који су ме слушали. Људи су се подели у две групе и почели да се међусобно ударају. Стајао сам и молио Оца да донесе мир међу ове људе. Следећег дана вратио сам се да проповедам јеванђеље. Људи су се изненадили када су видели да ме је Господ поново довео. Непријатељи јеванђеља су хтели да ме убију, зато сам се молио Исусу да ме заштити.
Касније те године почео је рат, а ја сам наставио да проповедам Јеванђеје по другим градовима. Једнога дана док сам разговарао са два брата у Христу, објаснио сам им како ће неколико банака банкротирати. Чуо сам то од некога и знао сам да ће наредног дана многи стајати у редовима и чекати да се банке отворе. Моја два брата су се сложила да иду са мном и да деле тракте и говоре о Исусу Христу. Дан је био веома хладан. Био је јануар. Дувао је хладан ветар и било је двадесет пет степени испод нуле. Чекао сам их да дођу, али су каснили. Скоро сам се смрзао. Када су браћа стигла хтео сам да их питам зашто касне, али нисам могао да проговорим. У том тренутку помислио сам да не могу себи да помогнем. Затим сам почео да се молим и захваљујем Богу; полако сам отварао уста, подигао руке и захвалио Богу , Господу Исусу Христу. Изненада сам могао јасно да говорим и добро сам се осећао. Било ми је топло. Осетио сам се као да је лето. Сви су ме гледали. Рекао сам: “Сада можемо да се поделимо у групе по двоје и да обиђемо људе у дугачким редовима који чекају да се банке отворе.” Било је око шест сати када смо поделили трактате. Људи су приметили да немам рукавице, а да ми руке нису хладне. Гледали су у мене док су узимали трактате и стављали их у џепове. Након што смо поделили стао сам на једном месту где су људи могли најбоље да ме чују. Свима сам говорио о Господу и о његовој моћној љубави, о милости. Верујем да су се људи питали како могу да будем тако љубазан и топао упркос тако хладном времену.
Након што смо све то урадили, одлучили смо да одемо до друге банке и да делимо трактате и проповедамо. Људи су приметили да сам љубазан и топао иако нисам имао рукавице. Неки су рекли да су чули како преко радија како проповедам Јеванђеље, да су ме видели како говорим на улицама. Коначно сам отишао кући да се одморим. Било ми је хладно у лепом и топлом стану. Рекао сам: “Господе, шта се догодило? Када сам био напољу на хладном, било ми је топло. Овде ми је сада хладно.” Господ ми је рекао: “Сада ти нисам потребан.” Господ зна када и како да нам помогне. Он је ту у свакој ситуацији, да нас проведе кроз невољу и учини да смо освајачи у Његово Свето Име.
Једнога дана док сам проповедао на улицама главног града Југославије, човек из обезбеђења једног председника државе ме је упитао: "Зашто не говориш председнику о Исусу Христу?" Иако је било много телохранитеља док сам са Библијом у рукама прилазио председнику, дошао сам му веома близу. Погледао сам га у очи. Спустио је главу и ништа није рекао. Господ ми је пренео поруку и то сам му саопштио. "Ићи ћете у пакао ако се не будете покајали и веровали у Исуса Христа, ако не будете престали да шаљете ове људе у рат." Док сам више од стотину метара ходао поред њега наставио сам да му говорим шта ми је Господ ставио на срце.
Нисам имао ни двадесет две године када ми је 1967. године савезни судија наредио да напустим Југославију. Разлог је био тај што сам у његовој канцеларији рекао да је комунизам најгори систем који влада Југославијом. Није ме ухапсио зато што је био један од мојих професора из школе, али ми је рекао да ће ме ухапсити и затворити за цео живот, или убити, ако се будем вратио. Након двадесет пет година, по повратка у Југославију, одлучио сам да га пронађем. Отишао сам у судницу где је његов син радио као судија. Разговарао сам са сином који ми је дао телефонски број и адресу. Отишао сам да га посетим. Сада је имао осамдесет и две године. Упитао ме је: "Шта сада радиш?" Рекао сам му: "Ја сам Бајо Јечменица и пре много година побегао сам из ове земље, али сам се вратио." Био је уплашен али сам му рекао: "Не бојте се, учинили сте ми праву услугу." Упитао је: "Како то?" Одговорио сам му: "Побегао сам из ове земље и живео у Флориди. Срео сам Господа Бога и постао верник. Вратио сам се овде како ми је Господ наредио да дођем и да вам кажем како и ви можете да постанете верник." "Немој рећи да је то због тога што сада имамо пуно проблема. Рат почиње. Због чега нам Бог не помогне?" Одговорио сам: "Не помаже зато што га не тражите. Нисте му дошли. Немате мир са Богом." Објаснио сам му поруку спасења, а затим је отворио своје срце за Исуса. Дао сам му трактате и Библију.
Отишао сам у Станицу милиције да узмем пасош. Док сам чекао било ми је речено да одем у другу просторију. Дошла су четири полицајца, ухапсила ме, ставила у кола и одвела у затвор. Питао сам их због чега су ме одвели у затвор. Када су прегледали документа, рекли су да је у питању грешка, и да је требало да будем на војном суду. Зато су позвали војну полицију и два сата касније био сам одведен у војни затвор. Када сам остао сам у затворској ћелији молио сам Господа да ме избави са тог места. Желео сам да се вратим и да проповедам Јеванђеље. Када сам се појавио на суду, почели су да ме испитују. Имали су писмо које сам им написао пре много година, у којем сам тражио да ослободе моје родитеље, које су ухапсили зато што сам напустио Југославију и нисам служио војску. Судија ми је рекао да ће ми судити у складу са законом. Рекао сам: "Да, очекујем да тако и учините јер постоји судија изнад вас." Упитао је: "Ко је судија изнад мене?" Рекао сам: "Господ Исус Христос." Почео је да виче на мене и рекао да ућутим, али сам наставио. Коначно је зауставио суђење и рекао да му још говорим о Господу Исусу Христу. Десет минута након проповедања поруке спасења, отворио је своје срце Исусу Христу. Био је испуњен радошћу. Када је суђење поново почело рекао ми је: "Учинићу све за тебе!" и ослободио ме је. Годину дана касније почео је рат, догодиле су се ужасне ствари. Земља се поделила и многи су били убијени. Радо ме је примио и разговарао самном. Имао сам Библију за њега, али нисам могао да помогнем овој земљи. Слава Богу! Господ допире до срца људи. Реци онима у влади као и свима другима о Исусу и Његовој љубави према њима.
Док сам путовао, дошао сам до хотела са избеглицама из Босне који су побегли због рата и све изгубили. Дошао сам у једну собу где је живела десеторочлана породица са децом. Рекао сам им да треба да се покају у име Исуса Христа. Један човек ми је тужним гласом рекао: "Проповедниче, реци ми због чега нам се ово десило?" Све смо изгубили и сада смо овде, без смисла за живот. Због чега је Бог дозволио да нам се ово догоди?" Рекао сам му о Божјој Речи у 5. Мојсијевој 18:10-12, такође у Исаији 47:12, 13. Мојсије је написао да су сви ти људи били у окултизму и да су чинили лоше ствари. Људи су изгубили домове, прекинули послове и све изгубили. Неки су били убијени, а неки су побегли. Рекао сам им: "Сада ми кажите да ли знате неку породицу у Босни која се бави таквим стварима као што је врачање." Човек је одговорио: "Знам многе куће у којима се то ради."
Ово је порука за свакога ко слуша, и за тебе ако си врачао, гледао у карте, звезде, хороскоп. Стани, покај се и реци Господу Богу у имену Исуса Христа да ти је жао због тога. Замоли Господа да ти опрости и опере својом Драгоценом крви, да ти опрости грехе, очисти, искупи и учини да будеш Божје дете. На радију и телевизији су многе вештице. Они су тамо да би све дубље и дубље људе увукли у зло и да би их одвели од Бога. Они који су опседнути ђаволом чак ни не размишљају да се покају у име Исуса Христа да би постали верници Божје Речи и постали благословени људи. Веома је важно да свако престане да се бави тим ђавољим активностима. Човек је признао да је Бог добар.
У другој просторији хотела налазила се још једна породица: биле су две ћерке, једна двадесет а друга четрдесет година. Када сам им пришао млађа је рекла: "Ја сам слепа". Упитао сам је: "Да ли верујеш да Господ Исус Христос може да ти поклони вид?" "Да," одговорила је. "Верујем." Рекао сам јој да стави руке на очи. Ставио сам своје руке на њене руке и рекао: "Очи, отворите се сада у име Исуса Христа." Скинуо сам руке, а она је рекла: "Ах, све видим." Сви у соби су били испуњени радошћу.
Четрдесетогодишња ћерка је рекла да је јако боли глава. Погледао сам је и рекао: "Ти си вештица." Одговорила је: "Да, јесам." Упитао сам је: "Због чега то радиш?" Узвратила је: "Па, почела сам пре извесног времена." Рекао сам: "Треба да се покајеш у име Исуса Христа и да одеш од ђавола. Међутим, прво треба да у потпуности отвориш срце за Исуса Христа и да Господу кажеш да ти је жао што си служила ђаволу и да се покајеш." Чула је поруку Спасења као и сви који су били присутни у соби, покајала се и признала да је Исус Христос Господ и Спаситељ. Затим сам заповедио ђаволу у име нашега Господа Исуса да је напусти. Тог тренутка је била исцељена и испуњена радошћу. Цела породица је хтела да још чује о Исусу Христу, тако да сам им поделио Нове завете и отишао.
Након две недеље прошао сам поред хотела и срео ћерку која је раније била слепа. Рекла је: "Ја сам жена за коју сте се молили и поклоњен ми је вид." Рекао сам: "Хвала Богу. Сада треба да свим другима говориш шта је Господ Исус Христос учинио за тебе." Рекла је: "Потпуно сам оздравила. За месец дана се враћам у Босну." Рекао сам: "Сви знају да си била слепа, свакоме реци како те је Господ Исус Христос исцелио и поклонио ти вид." Слава Богу!
За викенде бих сео у аутобус, понео своју проповедаоницу на расклапање, ставио мегафон у велики кофер и одлазио ван главног града на место где се људи купају. Тамо сам проповедао, делио трактате. Понекад бих проповедао пет или шест сати и у том периоду су многи били исцељени и ослобођени кроз моћни благослов Бога.
Једнога дана дошле су две младе даме. Једна ми је рекла: "Три године се моја другарица осећа депресивно да не може чак ни да се насмеје." Почела је да чита постере које сам имао испред проповедаонице. На једном је писала порука о исцељењу а на другом је била порука о Спасењу. Упитала је: "Да ли је истина ово што сам прочитала?" Одговорио сам: "Да, истина је. Он може да те исцели ако верујеш у Њега и ако се покајеш и поуздаш у Њега." Рекла је: "Желим да отворим своје срце за Њега." Затим је молила молитву Спасења. У Имену Исуса Христа заповедио сам злим духовима да је напусте. Тога тренутка је постала слободна. Насмешила се. Била је толико срећна да је скакала и другим људима говорила како је срећна, како се након три године први пут насмејала. Велика радост је била присутна.
Осам година сам проповедао Јеванђеље, али сам морао да прекинем управо пре него што је почело НАТО бомбардовање. Удаљио сам се око 500 метара и тамо проповедао Јеванђеље, делио трактате и Нове завете. Једне недеље док су пролазили многи људи, примили су поруку Јеванђеља. Нек је слављен Бог! Нек је слављен Бог.
Једном сам имао само један трактат. Дао сам га жени на аутобуској станици. Рекла ми је: "Слушала сам неког човека како проповеда Јеванђеље на купалишту." Упитао сам се како ме не препознаје. Затим сам је упитао: "Како је изгледао?" "Не бих знала да кажем. Био је покривен светлом, као да је обасјан сунцем." Аутобус је стигао и она је отишла.
Проповедао сам многим путницима на железничкој станици. Полиција ме је одвела у локалну станицу и натерала да испуним формуларе како би ме идентификовали и ухапсили. Док су стајали поред мене, један је гласно упитао: "Ко те је послао у ову земљу?" Почео сам да објашњавам, али је главни полицајац рекао: "Бог га је послао." Отишли су у другу просторију и вратили након неколико минута. Извинули су се што су ме ухапсили. Поделио сам трактате о Јеванђељу и Библије. Саветовали су ме да их обавестим када ћу јавно говорити да би ме штитили.
Једнога дана проповедао сам у граду близу Мађарске и Хрватске. Полиција ме је ставила у кола и одвела у станицу милиције. Док су ме испитивали одлучили су да постану хришћани. Дао сам им шест Нових завета. Славите Господа!
Рат је дивљао и није било пуно хране. Понекада је није било данима. На неким местима хлеб се могао купити само ујутро. Једнога послеподнева тражио сам да купим хлеб. Људи су ми рекли да га нема и да се продао ујутро. Замолио сам их да све претраже јер мора да је остао један за мене. Били су запрепаштени када су након поновног тражења, открили хлеб за који нису знали да га имају. Другог дана требала су ми два хлеба да поделим са пријатељем и пронашли су два. Бог се бринуо за моје потребе. Али мој Бог ће се побринути за све твоје потребе у складу са својом богатом славом у Христу Исусу, Филипљанима 4:19.
Док смо рођак и ја путовали ка кући моје тетке близу Босне, човек нас је зауставио и питао да ли можемо да га повеземо. Када смо стигли, тетка је човеку дала флашу ракије и рекла да се сам послужи јер она слабо види. Када су чули да сам дошао да проповедам Јеванђеље, људи су почели да долазе у кућу моје тетке. Проповедао сам три сата, а затим упитао да ли је неко спреман да своје срце преда Исусу. Човек који се напио рекао је: "Желим да своје срце предам Исусу." Молио сам са њим молитву спасења, а затим га погледао. Седео је и гледао ме. Упитао сам: "Шта ти се догодило?" "Ударила ме је струја. Сада сам трезан." Сви су отворили своје срце за Господа Исуса.
Док сам био тамо, једна жена је довела парализовану мајку која је тешко ходала и села на клупу близу мене. Молио сам се за њу у име Исуса. Следећег тренутка знао сам да је жена исцељена. Упитао сам је: "Можете ли да говорите?" Одговорила је: "Да, могу." Затим је рекла молитву спасења и отворила срце за Исуса Христа. Сви су се веселили у Господу.
Отишао сам да видим своју најстарију сестру и њеног мужа. Када сам стигао сестра је плакала. Када сам упитао шта се догодило, обавестила ме је да је муж умро. Упитала је: "Зар не видиш мог мужа?" "Да, видим га," одговорио сам, "одмара се." "Не," рекла је, "умро је." Ставио сам руку на његово чело и замолио Господа Бога да му поврати живот. "Врати му дух и душу." Затим сам рекао: "Господе, хвала ти у име Исуса Христа." Неколико минута касније скочио је са кревета и рекао: "Видим добро, све ми је тако светло, пун сам силе." Затим је ушао у собу и додиривао своје тело. Рекао је: "Жив сам." Стално је понављао: "Хвала ти Господе Боже." Затим је отишао у град и рекао људима да је умро, али да му је Господ Бог повратио живот. Било је то велико сведочанство нашега Бога и његових моћних чуда.
Истога дана сам се вратио у Београд и посетио једну хришћанску породицу. Срео сам старог проповедника и разговарао са њим о ономе што је Господ учинио. Рекао је: "Бог ће учинити моћна чуда и у овој земљи. Хвала Господу Богу да те је послао у ову земљу да проповедаш Његово име и Његову славу." Рекао сам: "Имам један проблем. Немам где да боравим. Немам ни новаца." Узвратио је: "Не брини. Имам један стан за тебе, километар одавде и можеш да останеш колико год желиш. Не мораш ништа да ми платиш." Стан је био у центру града. Господ ме је заиста благословио и обећао да ће отворити врата на радију и телевизији и да ће се побринути за новац. Иако је српски новац изгубио своју вредност због инфлације, Господ ме је заиста благословио са свиме што ми је требало. Започео сам своје радио и телевизијске програме. Господ је учинио чудо да бих могао да купим време и склопим уговор да проповедам Јеванђеље упркос чињеници што немам ни властити телефон ни аутомобил.
У том периоду имао сам девет термина на радио програма у различитим градовима Србије и све су то биле секуларне станице. Био сам гост на једној главној радио станици која се преносила сателитски. Говорио сам на српском језику.
Пре емитовања програма телевизијски репортер ми је рекао о својој петогодишњој ћерки која је била веома болесна и имала високу температуру. На његов захтев молио сам се за њу. Након вести назвао је своју жену и она му је у чуду рекла да је девојчица потпуно оздравила и питала се шта се догодило. Одговорио је: "Ја знам." Спустио је слушалицу и слушаоцима је у детаље испричао шта се десило. Нагрнули су телефонски позиви из Немачке, Русије, Србије и Африке. Разговор о ономе што је Господ Исус Христос учинио наставио се током наредна 3 сата. Позвали су ме још 5 пута да проповедам. Током девет година имао сам одређене термине на телевизији и радију, проповедао сам Његову реч, путовао и проповедао на јавним местима и црквама у Румунији, Немачкој и Француској.
Након што сам се вратио са путовања, добио сам поруку да се обратим човеку који је био задужен за односе са верским заједницама. Рекао ми је за госпођу за коју зна да је угледни адвокат у Савезној влади и која је јако жалосна због смрти брата који је умро у 39. години. Брат је био познати физичар. Није могла да савлада тугу и замолила је свог пријатеља ако познаје некога ко би могао да јој помогне. Рекао јој је да познаје све свештенике, али да познаје једнога човека који позна Господа и који би могао да јој помогне. Позвао ме је да дођем у Савезну владу где смо могли да је сретнемо. Молио сам се са њом, објаснио о спасењу. Отворила је срце Исусу Христу и признала га као Господа и Спаситеља. Тог истог тренутка терет жалости ју је напустио и постала је нова особа у Господу Исусу. Пре тог састанка рекла ми је да је сама покушала да се реши туге тиме што је рано ујутро, пре него што би ишла на посао по традицији локалне цркве палила свеће, али није био користи. Неколико месеци након овог, разговарао сам са службеником и питао је за жену. Рекао је да расте у Господу.
Господ је учинио моћна чуда за мене док сам био у Македонији. Дозволио ми је да се појавим на главној телевизијској станици која покрива велики део земље. Док сам проповедао Јеванђеље један запослени је био болестан. Госпођа која је водила програм упитала ме је: "Због чега се не помолите за овог службеника? Ако верујете у Господа Исуса Христа, и ако сте Његов слуга треба да имате силу да се молите за оздрављење." Рекао сам: "Да, молићу се. Реците му да дође." Тако сам се у име Исуса Христа молио над њим да га исцели и он је оздравио. Узео је трактат који сам имао. Оне који су посматрали обавестио сам да ћу бити у Хришћанској цркви у Скопљу, главном граду Македоније. Када сам дошао у цркву да проповедам Реч, људи су почели да долазе. Црква је била пуна људи. Господ, Свети дух их је дотакао, исцелио и избавио. Сведочили су и чак нису ни долазили близу да положим руке. Свети Дух је већ био присутан и знао њихове потребе. Бог их је исцелио. Слава Богу. Слава Богу. Халелуја!! Људи су долазили напред, укључујући бебе и малу децу, са различитим потребама. Потреба за видом, избављење од врачања итд. и Господ их је исцелио. Пожелео сам да их посетим у домовима, али време нам није дозвољавало. Док сам се на ТВ програму молио за људе у потреби, гледаоци су звали и причали о исцељењима која су доживели од Господа Исуса Христа. Људи који су годинама трпели. На моје изненађење, на крају програма неки људи су дошли да ме лично упознају и да се молим за њих.
Док сам био на конференцији учитеља и пастора у Македонији, проповедник из цркве у Канзас Ситију је дошао да се моли надамном. Говорио је са помазањем, па сам пажљиво слушао. Порука је била за мене. Господ је рекао: "Помазао сам те да идеш међу Мој народ, да проповедаш Моју Славу и да саопштиш Моје помазање над онима који ме воле и који су спремни да ми служе, али немају довољно силе. Дајем ти знак." Нисам тачно знао шта је Господ мислио када је рекао да ће ми дати знак, али следећег дана био сам позван да проповедам у локалној хришћанској заједници.
Када сам довршио поруку, једна жена са ћерком ми је пришла. Питао сам: "Да ли можда желите да своје срце предате Исусу?" Мајка је рекла: "Не знам, моја ћерка је рођена без способности да говори и чује." Рекао сам: "У име ИсусА Христа она ће чути и говорити." Након молитве, девојка је оздравила и одмах почела да понавља оно што је њена мајка рекла. Каквог ли чуда! Ово је био знак који ми је Бог показао да ме шаље да донесем ове две поруке Његовом народу.
Када сам се вратио у Србију, говорио сам проповедницима о различитим црквама и рекао две поруке које ми је Господ дао. Неки ме нису радо примили, али други су ме натерали да дођем. На крају поруке коју сам проповедао, Господ ми је рекао: "Они које треба да помажем за службу доћи ће пред тебе да се помолиш за њих." Пет верника је дошло напред и замолило исто да се молим за помазање њихове службе. Млади човек је дошао и рекао за чега жели да се молим. Рекао је: "Потребно је да се помажем за службу." Предивно је шта Господ чини. Господ жели да знамо Његове намере, да испунимо Његове планове, да знамо шта Он каже, да чујемо Његов глас и да чинимо оно то каже у складу са својом вољом. Тада ћемо доживети велики благослов. Славимо Бога.
Довршио сам своје проповедање у фабрици аутомобила у Крагујевцу. Стигао сам у центар града на локалну аутобуску станицу. Видео сам прилику да проповедам Јеванђеље. Један човек ми је пришао, псовао је име Исуса, говорио да ће ме убити. Кренуо је право на мене. Замолио сам га да ми каже своје име. Ућутао је. Погледао сам га и рекао Сотони: "Знаш да имам власт над тобом у Исусово име да те вежем и заповедам ти да га напустиш." Тог тренутка је човек пао на бетон на своја колена, високо подигао руке и гласно славио Исуса Христа. Сви око њега су чили када је рекао: "Догодило се чудо." Наставио сам да славим и да се захваљујем Богу за избављење овога човека од силе Сотоне.
У главној улици Београда били су немири. На улицама су се налазили војни тенкови, студенти су држали митинге на улицама и трговима. Хиљаде људи је слушало вођу који је хтео да се бори против садашње владе. Једне вечери Господ ми је говори. "Због чега не идеш у центар града и не молиш се?" Следећег дана око 16 часова док сам проповедао видео сам вођу како иде на трг, људи га следе. Затим је главна улица била празна и изненада ми је Господ проговорио у срце: "Клекни и моли се." Клекнуо сам да се молим. Када сам устао нисам видео никога у околини. Војни тенкови су се вратили у базе, а људи су се разбежали.
Једнога дана отишао сам у Босну да проповедам на ратном подручју града Пала на програму од пола сата, а оданде сам отишао у војну болницу да се молим за рањене војнике. Један није био верник и није хтео да се над њим молим. Недељу дана касније дошао сам да посетим војнике. Медицинске сестре су се смешкале и рекле да су сви напустили, да су исцељени, осим онога који није веровао.
У јуну 1996. години у главном граду Македоније окупили су се људи различите религиозне позадине који никада нису чули за Исуса Христа. Када сам био на ТВ програму обавестио сам људе да наредног дана дођу у Индустријску халу. Дошли су да приме благослов: слепи, мајке са болесном децом, глуви, људи активни у врачању, везани од стране религиозних вођа. Проповедао сам око 15 минута и рекао да мора да отворе срце за Исуса и да се покају од зла. Молили су молитву спасења. Молио сам се са особом која је доживела шлог, била слепа и парализована. Сви су посматрали из радозналости. Молио сам се за мозак, положио руке на очи и славио Господа Исуса Христа да му да вид. Када сам погледао руке рекла је да може да види. Радост и весеље испунили су ово место. Позвао сам глувог. Својим рукама сам додирнуо четрнаестогодишњег дечака који је био глув од рођења. Господ Исус Христос га је одмах исцелио. Отрчао је говорећи како може да чује. Остао сам тамо четири сата. Свети Дух ме моћно водио кроз мноштво људи. Нису желели да одем. Али сам се раније договорио да одем на телевизију. Мноштво је било толико велико да сам се једва пробио кроз гомилу.
НАТО силе су 1999. године бомбардовале Србију и Црну Гору, што је трајало седамдесетседам дана. Последица тога је била да су зграде били уништене, људи убијени и повређени. Због немира нисам могао да одлазим на јавна места или подручја да проповедам, па сам одлучио да одем у Црну Гору. Тамо сам почео да проповедам на радију, јавним местима и да идем по школама. Након отприлике шест месеци, вратио сам се у Србију. Једнога дана срео сам брата у Христу из Њу Джерсија који је рођен у Србији. Заједно смо се молили. Имао је реч од Господа за мене. Порука је била да напустим Југославију и да идем у друге крајеве света да проповедам Јеванђеље милионима људи. Господ је такође рекао: "Учинићу још моћнија дела него икада до сада." Тако сам напустио Југославију и отишао у Париз на три недеље где сам се два пута појавио на радио станицама. Знао сам да Париз није место у којем треба да останем, зато сам отишао у Јужну Флориду у Америци. Овде сам да проповедам Божју Славу и да пренесем помазање које ми је Господ говорио. Његово помазање над онима који га љубе, који су спремни да му служе, али немају силе. Захвалан сам Господу што ми је дао прилику, јер жели да благослови свој народ.
Слава Господу!
Петар каже у Делима 4:12: "Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом, даног људима, у ком треба да нађемо спасење." Када је Исус Христос умро на крсту да спаси сваку особу, пролио је своју драгоцену крв, да би сви у њему умрли нашој старој грешној природи. Треба да се понизимо и покајемо за грех (неверу) тако што ћемо замолити Господа Исуса Христа да нам опрости, да нас очисти од греха и избави од старог начина живота. Сада је време када можете примити Божји живот и постати Његово дете. Молите се да се испуните Светим Духом. Немојте дозволити да вас било шта спречи. Они који се нису покајали одредили су себи да иду у пакао и огњено језеро. Јер је Бог тако волео свет да је и свог јединог Сина дао да сваки који верује у Њега не настрада него да има вечни живот. Јер Бог није послао свог Сина у свет да осуди свет, већ да се свет кроз њега може спасити. Онај који верује у Њега није осуђен, али онај који не верује већ је осуђен, јер не верова у име јединорођеног Сина Божјег. Јован 3:16, 17, 18. Једино Исус Христос нам може дати Божји живот. Свој Дух даје нама да се родимо одозго, од Бога. Онима који су га примили дао је силу да постану синови Божји, они који верују у Његово име: Они који су рођени, не од крви, нити од воље тела човека, него од Бога (Јован 1:12, 13).
Господ Исус Христос има Божју силу да нас избави од греха, пакла и огњеног језера. Он уклања духовне препреке и даје нам свој вид. Исус је рекао: "Ја сам дошао на овај свет за суд, да виде који не виде и да постану слепи они који виде. Неки од фарисеја, који су били с њим чуше то и рекоше му: да нисмо и ми слепи? Рече им Исус: кад бисте били слепи, не бисте имали греха; али сад кажете: видимо; ваш грех остаје." (Јован 9:39, 40 и 42). Јован 14:6, 7: "Ја сам пут истина и живот; нико не долази к Оцу – сем кроз мене. Када сте мене упознали, упознаћете и мога Оца. Већ сад га познајете и видели сте га."
Молио сам се за многе болесне и Господ Исус Христос их је исцелио. Молио сам се за слепе, глуве, људе болесне од рака и других болести. Молио сам се за бракове и парове који су желели децу. Господ Исус Христос Спаситељ, наш Доктор, наш Избавитељ, наш Господ ускоро ће сићи са неба уз глас арханђела и трубе, а мртви у Христу васкрснуће најпре. Затим они који верују и остану биће узети заједно у облак у сусред Господу. И тако ћемо заувек бити са Господом.
Треба да верујемо у све што нам Господ Исус каже, као што је записано у Библији. Треба да се молимо Богу оцу, у имену Господа Исуса Христа и да се увек захваљујемо.
|
www.reasonforhope.net Phone: +1-816-649-1021 BAJO JECMENICA 1007 Ensign Trc. Apt E Cameron, MO 64429 USA |